Kada razmišljamo o borbi protiv stresa i anksioznosti, često nam prvo padnu na pamet lekovi ili terapija. Iako su ovi pristupi nekada neophodni i veoma korisni, postoje i prirodni načini da podržimo svoje mentalno zdravlje. Joga se pokazala kao izuzetno efikasno oruđe u ovoj oblasti, ne zato što je čarobno rešenje za sve probleme, već zato što nam pruža praktične alate koje možemo koristiti u svakodnevnom životu.
Razumevanje veze između tela i uma
Često zaboravljamo koliko su naše telo i um povezani. Kada smo pod stresom, ramena nam se podižu, vrat se koči, disanje postaje plitko. Jednako tako, kada svesno opustimo telo i produbimo disanje, um prirodno postaje mirniji. Joga koristi upravo ovu vezu, pomoću nje učimo kako da kroz rad sa telom utičemo na svoje mentalno stanje.
Disanje kao prvo uporište
Možda najvažniji alat koji dobijamo kroz jogu je svesno disanje. U trenucima anksioznosti, naše disanje postaje kratko i ubrzano, što samo pojačava osećaj panike. Kroz jogu učimo različite tehnike disanja koje mogu instant da smanje nivo stresa. Nije potrebno da budemo na prostirci, ove tehnike možemo koristiti bilo gde: u kancelariji, u gradskom prevozu, pred važan sastanak…
Vraćanje u sadašnji trenutak
Anksioznost nas često vuče u budućnost, brinemo o stvarima koje bi mogle da se dese. Stres nas često vraća u prošlost, vrtimo situacije koje su se već desile. Joga nas, kroz kombinaciju pokreta i disanja, nežno vraća u sadašnji trenutak. Kada smo potpuno fokusirani na to kako držimo ravnotežu ili kako dišemo u određenoj pozi, um prirodno prestaje da luta, jer mora da se bavi posmatranjem tela koje se dešava u sadašnjem momentu.
Fizičko oslobađanje od stresa
Napetost koju stvaraju stres i anksioznost se često zadržava u našem telu, najviše mišićima, posebno u ramenima, vratu i kukovima. Nežni pokreti i istezanja u jogi pomažu nam da postepeno oslobodimo ovu nakupljenu tenziju. Nije potrebno da budemo nešto posebno fleksibilni, važnije je da slušamo svoje telo i radimo u okviru svojih trenutnih mogućnosti.
Stvaranje sigurnog prostora
Joga prostirka može postati naš sigurni prostor, mesto gde možemo da pustimo sve uloge koje igramo u svakodnevnom životu i jednostavno budemo prisutni sa sobom. To je posebno važno za ljude koji se bore sa socijalnom anksioznošću, jer samostalna praksa kod kuće može biti prvi korak ka većem samopouzdanju.
Bolje razumevanje svojih obrazaca
Kroz redovnu praksu počinjemo bolje da primećujemo obrasce svog uma, na to kako reagujemo na izazove, kada nam se javlja anksioznost, šta nas posebno uznemiruje. Ovo razumevanje je prvi korak ka promeni. Nije cilj da potpuno eliminišemo stres i anksioznost jer to nije realno, već da naučimo kako da ih prepoznamo i da se bolje nosimo sa njima.
Hormoni i nervni sistem
Joga praksa može direktno uticati na naš nervni sistem i hormone. Određene poze i tehnike disanja aktiviraju parasimpatički nervni sistem, a on je zadužen za odmor i oporavak. Redovna praksa može smanjiti nivo kortizola (hormona stresa) i povećati nivo serotonina i GABA, neurotransmitera koji su važni za raspoloženje i smirenost.
Građenje otpornosti na stres
Kao što kroz fizički trening gradimo snagu mišića i fizičku otpornost, kroz jogu gradimo mentalnu otpornost. Učimo kako da ostanemo smireni u izazovnim pozama, kako da prihvatimo nelagodu bez automatske reakcije, kako da se vratimo dahu kada nam um odluta. Ove veštine se prirodno prenose u svakodnevni život.
Kvalitetniji san
Stres i anksioznost često narušavaju kvalitet sna, što stvara začarani krug jer loš san dodatno pojačava ove simptome. Večernja joga praksa, posebno nežniji stilovi poput jin joge ili joga nidre, i meditacije, mogu značajno poboljšati kvalitet sna. Nije potrebno da vežbamo dugo, nekad je dovoljno 10-15 minuta pred spavanje.
Postepeni put ka većoj stabilnosti
Važno je razumeti da joga nije instant rešenje za stres i anksioznost, posebno ako su simptomi ozbiljni i dugoročni. To je alat koji, kada se redovno koristi, može značajno doprineti našem mentalnom blagostanju. Najbolje rezultate postižemo kada jogu kombinujemo sa drugim zdravim navikama i, kada je potrebno, sa profesionalnom pomoći. Ključ je u tome da nađemo način prakse koji nam odgovara i da budemo strpljivi sa sobom, jer male promene koje pravimo iz dana u dan vremenom vode ka značajnim poboljšanjima u kvalitetu života.